Ožiljak je zajednički naziv za promenu koja nastaje usled zarastanja rane na koži, sluzokoži ili posle povrede nekog organa (npr. ožiljak nakon srčanog udara). Osnovna karakteristika ožiljka je da sadrži pretežno nefunkcionalno, vezivno tkivo. Bez obzira kako je nastao ožiljak (povredom, opekotinom ili operacijom), on ima drugačiju boju od okoline, tvrđi je i često bolan. Veličina ožiljka, njegova reljefnost, boja, tvrdoća i bolnost - zavise od mnogo činilaca. To je pre svega širina i dubina rane, zatim uzrok povređivanja, trajanje rane, opšte stanje bolesnika i lokalne karakteristike tkiva koja su bila pogođena povredom. Od velikog značaja je starosna dob pacijenta kao i specifična sklonost ka stvaranju ožiljaka.
Vrste ožiljaka:
- Linearni: nastaju posle operacije.
- Široki: na velikoj površini, nastaju posle opekotina.
- Glatki: u ravni kože, nastaju posle površnih opekotina.
- Reljefni: neravnih površina, nastaju posle dubokih opekotina.
- Atrofični: ispod nivoa okolne kože,nastaju zbog gubitka dubljih struktura kože.
- Hipertrofični: javlja se u granicama ranije povrede ili reza, ožiljak je zadebljao, crven i bolan Vremenom postaje manje uočljiv. Povremeno zahteva lečenje.
- Keloidan ožiljak: prevazilazi granice prethodne povrede ili reza, takođe je zadebljao, crven i bolan. Javlja se isključivo iza ušiju, na vratu, i u predelu dekoltea. Vremenom se ne smanjuje i veoma često zahteva lečenje. Patohistološkom analizom nije uočena značajna razlika izmedju hipertrofičnog i keloidnog ožiljka. Bez obzira na to, keloidni ožiljak uvek zahteva lečenje, jer je bolan i upadljivo crven.
Veoma često ožiljci su takvi da, ustvari, predstavljaju kombinaciju više nabrojanih podvrsta, pa je iz tih razloga i terapija kombinovana.
Psihosocijalni značaj ožiljaka
Ukoliko postoje ožiljci na estetski eksponiranim zonama: licu, poglavini, vratu, dekolteu ili rukama, izloženi smo pogledima i radoznalosti okoline. Takvi ožiljci ometaju nas u komunikaciji, čine nas nespokojnim, izazivaju ljubopitljivost i čuđenje osoba u društvu i okolini. Ukoliko su ožiljci većih razmera, oni i realno, u velikoj meri remete život osobe koja ih ima. Takvi vidljivi ožiljci menjaju psihički status osobe, dovode do depresije, povlačenja, bitno smanjuju kvalitet života i utiču na opšte i posebne radne sposobnosti osobe kao i socijalnu integrisanost.
Ožiljci koji se nalaze na podlakticama, potkolenicama i stopalima, često su izloženi radoznalim pogledima u letnjim mesecima. Dovode osobu u stanje nelagodnosti i obaveze nošenja garderobe dugih rukava, dugih pantalona i zatvorene obuće. Ukoliko se ožiljci nalaze na telu i delovima ekstremiteta koji su uglavnom pokriveni garderobom, oni nemaju veći značaj za socijalnu komunikaciju. Njihov značaj je pre svega psihološki, jer u velikoj meri utiču na samopoštovanje i remete emotivne i seksualne odnose sa partnerom.
Tretman ožiljaka
Kada su u pitanju ožiljci, u potpunosti važi pravilo: “Bolje sprečiti nego lečiti”. Svaki ožiljak trebalo bi tretirati odmah nakon procesa zarastanja, odnosno, vađenja hirurških konaca. Ne može se unapred sa sigurnošću predvideti koji će ožiljak imati pravilan sled zarastanja (maturacije) i da li će prirodno postati manje uočljiv tokom vremena. Gotovo je sigurno da će kod male dece i mladih ljudi do 25 godina ožiljak biti uočljiv više nego kod starijih osoba. Zatim, sasvim je sigurno da će ožiljci na leđima biti uvek veći i širi nego na licu, posebno na očnim kapcima, kao i mestima gde je koža tanka i nežna. Ipak, to ne bi smelo bilo koga da zavede, da ne primenjuje odgovarajuću terapiju. Terapija ožiljaka je najdelotvornija kad se primeni odmah nakon zarastanja rane, a najbolje rezultate daje ukoliko se kontinuirano sprovodi godinu dana.
Dobar rezultat samo ako se sa lečenjem krene na vreme!
Pravilan tretman ožiljaka bazira se na redovnom, svakodnevnom nanošenju određenih krema, gelova ili silikonskih obloga.To zahteva da se tretmanu posveti određeno vreme svakoga dana, bez obzira da li imamo ili nemamo tegobe. Moderno doba u kojem živimo svima nam nameće obaveze za koje ponekada nemamo dovoljno vremena. Tako brigu o nama samima – ostavljamo za kraj dana. Kada nas umor savlada, na ožiljak lako zaboravimo. Kad prođe nekoliko dana bez terapije, neki poveruju da terapiju mogu i prekinuti. Razlog – ponekad savet lekara ne deluje dovoljno ubedljivo ukoliko nema nikakvih tegoba. Nažalost, tegobe se pojavljuju kasnije, kad je njihov tretman daleko teži, a uspeh neizvestan.